UNUTRAŠNJA VATRA NAJVEĆE LJUDSKE AVANTURE

Zagonetka sveta nije rešavana ni slavnim bitkama, ni meditacijom, ni naukom, ni molitvama – već putovanjima. Uvek korak dalje, preko morskog beskraja, s one strane planinskog vrha, prema nepoznatim predelima, još neviđenim narodima i novim civilizacijama…
A PUTOVANJA nisu bila samo pusta skitnja, bekstvo od svakodnevice, izraz neutažive ljudske radoznalosti, zavetno hodočašće, bežanje od sopstvene sudbine i neumitne smrti, strasni nagon za avanturom i preispitivanjem sopstvenih granica… Bila su, naravno, i sve to, ali ne samo to, već nešto mnogo više & veće, praktičnije & značajnije od toga. Najvažnija putovanja su bila ona u koja se nije išlo praznih ruku, ona koja su omogućavala stalnu razmenu materijalnih dobara i zanatskih iskustava, dragocenih metala i retkih ruda i minerala, skupocenih koža i egzotičnih začina, plodnih biljaka i korisnih izuma, novih jela i do tada još neprobanih pića, tajnih recepata i formula, uspešnijih načina i produktivnijih modela proizvodnje. Putovanja koja su mnogo toga iz daleka donosila i, zatim, isto toliko drugog i drugačijeg odnosila, u večnoj razmeni svih mogućih različitosti. Trgovačka putovanja su stvarala, međusobno upoznavala i ubrzano približavala udaljene i često zavađene svetove. Ljude je, veruje se, stvorio Bog, ali je ljudsko društvo (običaje, kulturu, tehnologiju, civilizaciju) stvorila TRGOVINA. Trgovina je od putovanja napravila način života i tehniku umrežavanja i uspešnog preživljavanja tragično razjedinjene i nepoverenjem oduvek ispunjene planete. Drevna plemena su prilikom upoznavanja strancima pokazivala otvorenu šaku i prazan dlan, kao rečiti dokaz da nemaju zle namere, niti skriveno oružje, ali se revolucionarni napredak dogodio tek kada se u ispruženom dlanu, kako gostoljubivih domaćina, tako i dobronamernih gostiju, našao i neki sasvim konkretan dar, sočni plod, lepo izrađen predmet ili kakva druga ponuda. Tek tada je realno dovršena i srećno krunisana uzbudljiva priča o neprocenjivom smislu putovanja i trgovine za dalji i uspešniji razvoj ljudske vrste. Trgovačkim putovanjima su Evropi otkrivene daleke obale Amerike i Azije, Afrika je tako postala međunarodno raskršće karavanskih i brodskih puteva od najvećeg značaja, a Australija i Antarktik su, vremenom, postali neodvojivi deo poznate mape svetske civilizacije. Trgovačkim putovanjima su utabani veličanstveni putevi svile i dijamanata, vina i čaja. Trgovačkim putovanjima je izdaleka donošeno zlato, granit i mermer za najlepše i najveće hramove i palate; najvrednije umetničke slike i prekrasni kipovi su tako menjali svoje prvobitne adrese i uvek privremena mesta boravka; a sve najvažnije i najkorisnije tekovine moderne tehnološke civilizacije su se postepeno utkale i organski ukorenile u doslovno sve tačke našeg čarobnog, ustreptalog i večno nesigurnog, zauvek nesavršenog sveta. Trgovinom je “putovanje” postalo najčvršća karika ljudske sudbine na zemlji. Tek u funkcionalnom okviru idealne međusobne razmene “svega što nam nedostaje” i “onoga za čim čeznemo” ljudski rod je dobio svoj današnji izgled, običaje i navike. Trgovina je zato prvorazredna avantura i uslov svih uslova života koji zaslužuje da se tako nazove. Ona je inicijalna iskra kojom se razgoreva VATRA koja greje i rasteruje  tamu, a ne pali i ne uništava. Vatra čovekovog zavičajnog ognjišta - ona što, poput zvezdanog neba, uvek iznova ohrabruje naše plemenito nezadovoljstvo već viđenim, do sada stečenim i postignutim. Unutrašnja, tajanstvena vatra najveće ljudske avanture u istoriji.